Neki dani znaju biti... baksuzni.
rottie | 30 Jul, 2011 23:41 
Izgleda da se svakome od nas desi da nas uhvati neki blesav dan, pa nam sve krene naopako! Vi se taman ponadali prestalo da ide naopako, a ono opet neki blesavi preokret. Inace ovih dana sam u Minhenu, pa nemam stalan pristup internetu, sto je i razlog sto ne pisem. No, nije ovaj clanak o tome. U cetvrtak, potrazili smo na glavnom sajtu tata i ja i videli da u 17:00h imam bus. Oko 16:00h smo krenuli na stanicu, za slucaj guzve. Trebalo je da stignemo za 20 minuta, no takva nas je guzva snasla(kaze tata za ovih 8 godna nije video takvu guzvu u Becu) pa smo preko nekih ulicica stigli tamo u 5 do 17h. Da bi saznali da uopste nema busa preko dana, te da moramo da dodjemo u 23:30h to vece. Izmoreni jer smo jurcali po stanici krenuli smo kuci. (Svi vozovi su otisli pre 17h) Kuci smo stigli negde oko 18:37h. Nazad nam je trebalo jos vise vremena da stignemo. Haos! Ali ajde. Tu mi tata poklonio onaj Android. =D Bila sam presrecna, reko konacno da prestane baksuzluk, skinula neki film, za 5 min. (Da, a kuci skidam po 2 sata!) I uvece odemo mi, udjem ja u bus. I sednem pored neke zene, a pored mene neki decko, s druge strane. Treba da stignem oko 6-7. Zovem mamu da joj javim da sam krenula da je sve ok, kad niko se ne javlja kuci, toliko o njenoj panici sto putujem nocu, pozovem na mobilni. Dza bu. Krenuli smo. Pozove me tata da kaze da babi posaljem poruku, da bi joj ostao moj broj. Ja kazem sve ok i prekinem. Tu mi ispadne flasa, ja se sagnem da pokupim flasu, a onaj djavo za naslon mi zakaci grudnjak i on se otkopca. Oh divote, a svi gledaju kome ispala flasa. >_<" Potom kada sam se primirila posaljem poruku, on kaze nece. Ja predpostavim da nemam kredita pa pozovem tatu, a ono nemam ni 9 centi. Ne mogu da mu javim da nemam kredita da se javim babi, a on nece da zove, predpostavlja dete sad na sigurnom. Hau jes nou. I tu onako uhvatim se za glavu, stavim ruku na naslon, propadne mi taj djavo opet, umalo da tresnem. Aj baksuze teraj jos malo... Oh, nisam to trebala da kazem zar ne? Inace pauza, svi izasli, ja ostala, ostao i taj decko. Inace primetila sam da me stalno gleda, a kako i ne bi kad sam ko dvorska luda, stalno mi nesto ne ide. I mi tu sami u busu, samo on ispusti cep, nekim cudom cep bas pored moje noge se zaustavi. A on ni da se pomeri, samo gleda u mene, i ja sad sta cu sagnem se i dodam mu cep, on se tu zahvali i nesto, a ja budala umesto da nastavim razgovor okrenem se i ispustim super priliku. Rekoh da mi je baksuzan dan? Zaspala sam.. Budim se u 5, meni nesto poznate zgrade, oh pa ja sam stigla! Vidim veliku zgradu Mercedesa, divota, ispred stanice sam! 5:06 ja sam ispred stanice, nemam kredita, u romingu sam, baba ne moze da me pozove. Da mi ova zena telefon zovem babu, niko se ne javlja. Na kraju da izadjem, ustanem i da podignem torbu, neki lik mi stao na torbu. I ja se tu bacim nazad na sediste u neverici, stvarno sta jos moze? Ova dva momka pored se kikocu, a i zena do mene. (ah da, zaboravila sam da kazem, taman gledam film 15 minuta udje kontrola za pasos i ja iskljucim taj djavo) na kraju izadjem ja i svi izadju autbus zatvori vrata, ja se pomirila sa tim da cekam sat vremena. Nesto gledam, bar sam sve uzela... Samo sanjaj Dragana! Zaboravila sam kofer u autobusu. Bus upalio motor, taman da krene iskacem ja ispred autobusa, vozaci me gledaju ko poludelu, verovatno sam tako i izgledala. Nekako gestikulacijom pokusavam da objasnim za kofer. Izlazi on, ja se na engleskom izvinjavam objasnjavam, on otvori, ja da uzmem torbu kad pise Stutgart. Ja ono, moja torba je takva. On mi uzme kartu gleda broj i ja cujem neke idu, okreem se ima zena istu torbu kao ja! Ja krenem za njom i kao mogu li da vidim sta pise, ona kao pise Anastasia neki dza bu. I ja je opet zamolim i pusti me kad pise moje ime i prezime. Ja odahnem, zena mi vrati torbu, uzme tu svoju koja je bila tamo. Nista odem ja na klupu, sednem, cekam. Neke devojke, zovem ja babu zovem, onda se setim da ja imam broj sa biroa! Gde baba radi. Pa mozda mi i odgovori... Na kraju nekako nadjem dedin broj, zovem ga, niko se ne javlja. 5:22 Zove deda na njihov nazad. Inace ja ubacila srpsku karticu, a on (225 din imam, nije da nemam krede) nece da pozove. Na kraju dosla baba po mene u 5:46... A ja sva pametna da mi bude lagodno u busu obukla japanke i sorc. Bilo je jos dogodovstina, ali ovo su one, koje su mi se najvise "posrecile". A dobro... =) Svako od nas ima neki dan kada mu... bas nista ne ide od ruke. ;)
Posted in
Moj zivot =P, Biser, biser... Nezgoda! .
Dodaj komentar: (3).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. mimche | 07/31,2011 at 10:12
Sviđa mi se što si uspela sve to da sastaviš i pretvoriš u članak ... A Sunce, baš si baksuz ! :P
2. rottie | 07/31,2011 at 12:40
Fala. =)
Drs, znam... xD Ali ne dam se. =P Na kraju krajeva, ko je ovde ninja. xD Evo me ziva i zdrava u Minhenu sada. =)))
3. https://usa.life/read-blog/69696 | 09/18,2024 at 21:53
Wonderful work! This is the kind of info that aare supposed to be
shareed around the internet. Shame onn Gooogle for noow not positioning
this post upper! Comee onn over and discusss with my web site .
Thanks =) https://usa.life/read-blog/69696