Momenat sa mojim mislima...

 

 

     Jedna zanimljiva igra koju obozavam da igram. Uvek sam volela da je igram. Ona prosto opcinjava. Dok je ne naucis tesko je, kada naucis postaje fenomenalno. Bozanstveno je gledati druge kako se uce, prelepa dok ih ucis, bas kao sto su ucili tebe. 

     De je ono bese pocelo? Ah da... Setao si parkom. Jedan obican dan, zar ne? Oh... Tada si primetio jednu devojku da sedi. Gledala te je pravo u oci. Prisao si joj. Tada smo se upoznali. Pitao si da sednes, a ja sam lagano spustila glavu pocrvenevsi i klimnula. Pricali smo o neobaveznim stvarima, sasvim glupim. A ja nisam sklanjala svoj pogled sa tvojih ociju. Blago nagnuvsi bradu prema desnom ramenu, taman tako da delujem potcinjeno, polu osmehom koji je nezno naglasio jagodice, stalno rumene. I sirom otvorenih ociju koje su iz tog ugla delovale jos krupnije. Podsecale su te na oci srne, kasnije si mi rekao. Tu i tamo ujela bih se za usnu nesigurno, pogledavsi u pod. U tebi se budio neki zastitnicki instikt. Bila je tako krhka, tako nezna, a potcinjena. Nisi ni slutio da je ona tebe odabrala da te nauci tu igru. Nisi ni shvatao kako je lagano glumeci potcinjenost ovladala tobom. Tada si valjda pomislio da mozes da racunas na mene, kao na svoju svojinu. Nisi se javljao par dana, a onda bi se pojavio. U pocetku sam pratila tvoj ritam, a onda sam prestala da se pojavljujem u dogovoreno vreme, ili bih otkazivala zbog necega drugog. Shvatao si da mi nisi na prvom mestu, a u tebi se probudila zelja da budes. Nesvesno poceo si meni da se prilagodjavas... Vise si se trudio i vise mi vremena posvecivao. Stalno smo bili zajedno, a ja sam te uvek podupirala. Cak i kada si se pijan pojavio na vratima, sav u modricama, zbrinula sam te lagano, da niko u kuci ne cuje da si tu. Celu noc sam bdila nad tobom. Rekao si da to nikada neces zaboraviti, ali trebao bi... Trebao si samo da naucis igru i da me se setis kao drugarice kasnije. Zajedno smo izlazili, trcali, igrali se, zabavljali se. Nazalost, ja sam kao igrac ove igre imala manu... Kada bi neko poceo mene da juri, igra bi mi dosadila, vise nije bilo potrebe za trudom. Tada sam te jednostavno odbila. Ni ne secam se koji bese razlog nase svadje. Ali bilo je zestoko i sam se secas. Zapravo nikada se nisam tako svadjala sa nekim, valjda... Valjda si poceo da mi znacis, a to je zabranjeno. Rekao si da ti ne trebam i da sam iovako sve vreme bila pod tvojom kontrolom. Nisam se bunila, uostalom uskoro si trebao da primetis zasto.

     Sledeci put kada sam te videla, pored tebe se nalazila druga devojka. Bila je to devojka za kojima bi se svi okretali, cak i druge devojke. Prezgodna, plava, ali sa ocima boje badema. Oh da, te boje badema, bas kao i moje. Znao si to, samo nisi zeleo da priznas sebi. Cula sam da ste odmah nakon toga raskinuli. Mozda nisi bio svestan ranije, ali vise nisi mogao da podnosis da gledas u te oci. Oci koje su te podsecale na mene. Rekao si mi kasnije da je devojka plakala, a njene oci poprimise tamno zelene nijanse. Pitao si se da li je i sa mnom tako. Tada si shvatio da me nikada nisi video da placem. Nesto u tebi se slomilo kada si pomislio da si stvarno bio deo igre, da mi nikada nista nisi ni znacio. Uvek bi te vidjala sa razlicitim devojkama. Ali uvek bi na nekoj od nje videla deo sebe. Vise nije bilo devojaka sa ocima boje badema, ali bilo je onih sa punijom donjom usnom, sa tamnom dugom kosom,... Bilo je to kao da pijes morsku vodu... Sto vise pijes, zedniji si. Menjao si ih veoma brzo, ali si shvatao da nijedna nije ta koju trazis. Poceo si da primecujes stvari na koje ranije nisi obracao paznju. Eno ona devojka dok prica sa onim mladicem, bas poput mene naginje glavu ka desnom ramenu. A ona kod fontane je upravo napravila korak u nazad levom nogom, dok je u neverici slusala nekoga. A ta devojka sto je upravo prosla pored tebe, to sam bila ja. 

      Iako mi je kosa bila vezana u pundju i bila sam u nekoj trenerci, ti si me prepoznao s ledja. Uhvatio si me za rame, a ja sam se okrenula sa svojim polu osmehom, koji nije nestao sa mog lica dok sam te posmatrala. A ti si delovao... Zamisljeno? Mogla sam da vidim kako ti se zenice sire i kako posmatraju svaki delic moga lica. Te dve jamice na levom obrazu, dok je desna strana bila glatka, te oci boje badema, crne trepavice i pune usne. Cinilo mi se da si svaku poru na mom licu prostudirao, ali sam i dalje stajala tu, blago naklonjene glave osmehujuci ti se prijateljski. Nisi razumeo, kako mogu da budem tako hladna, kao da se nista nije desilo.  Stavio si mi ruku na vrat, palcem nezno milujuci moj obraz. Neka jeza je prosla mojom kicmom i ja sam shvatila da nisam toliko dobra glumica. Da mi ipak jesi nesto znacio. Ali to nije deo igre.

     Nagla sam se i poljubila te u obraz, stavivsi ruku na tvoje srce. Oh kako je samo lupalo. Imala sam osecaj kao da pokusava da iskoci i skoci u moj dlan. Izgleda da ja nisam bila ta koja je bila sve vreme potcinjena i pod kontrolom. Tada si to shvatio. Tada si shvatio igru, da nije sve onako kao sto izgleda. Tada si shvatio da nisam nista drugo do ucitelja, ali si isto tako zeleo da mi pokazes da si naucio tu igru.

     Zahvalio si mi na svemu. Tada si se bacio na igranje, cesto sam te videla sa drugim devojkama. Ovoga puta, one su tebe gledale kao boga, a ti bi me sa osmehom pozdravio. Tada sam shvatila da igru ne ucis njih... Nego mene. Tada sam shvatila da sam u istoj situaciji u kojoj si ti bio. Ova igra se nije cinila vise interesantom i fenomenalnom, cinila se grubom i osvetnickom. A ti si samo nagnuo i poljubio me u obraz, sledeci put kad smo se videli.

 

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me