Ti. Do djavola i moj svet.
rottie | 12 Avgust, 2011 15:57 
Sada vec pocinjes da me nerviras! Cesto cujem ´pojavio se u mom zivotu i napravio haos´. Uvek sam to smatrala nekom vrstom patetike. Oke svidjas mu se, svidja ti. Sta komplikovati? Volite se, nema potrebe za budalisanjem. Bilo mi je cudno i fascinanto da posmatram kako moze da se utice na neku osobu koristeci se njenim emocijama. Bilo mi je zastrasujuce koliko ljudi umeju da budu naivni i dozvoljavaju da budu povredjeni. Zbog ljubavi? Zbog te reci koja je zapravo najmisterioznija sila, a ipak je poznata svima. Ali da ne skrecem sa teme, ovde se ne radi o ljubavi, ovde se radi o tebi. I mom totalno neracionalnom ponasanju kada si u blizini.
Uvek mi je bilo lako zadrzati neciju paznju, opciniti i ocarati. Tako su govorili. Po meni je to grubo, ja to nikada nisam htela. Ja sam htela prijateljstvo, blesavljenje i glupiranje. Nista vise, ima se vremena. Kasnije bi me optuzili kako sam vukla za nos i davala znakove. Koji znakovi? Pa oces da kazes ja i svojoj sestri dajem neki tajni znak? Onoj bebi sto sam joj se osmehnula? Onom dedi/babi sto sam ih pustila da sednu na moje mesto? Cudno kako ljudi kada im neko pomuti um misle da sve sto ta osoba radi ima veze sa njima. Cudno sta sve smatraju ´znakom´.
Ti. Ti ne dajes znakove. Ti se pojavis sa jasnim namerama. Nikada nista ne krijes, ali ti si jedan od onih koji imaju to nesto sto te tera da se povinujes. Ti si jedan od onih koji uvek imaju kontrolu, onaj koji dodje i uzme, koji ne trazi znakove. Ti si onaj koji se pojavio u mom svetu, napravio rusvaj i umesto da odes i pustis me da se oporavim, ti ostajes u mom svetu i uveravas me u svoju iskrenost. A kako da ti verujem? Kako da ne verujem? Kazu vuk u jagnjecoj kozi, pa kada si sa mnom meni se cini da si ti jagnje u vucjoj kozi. Kako da verujem da je to stvarnost? Da ti zapravo ne igras tu neku igru? Kako da verujem tvojim recima koje teraju moje srce da se stegne, da mi se pojavi neki bol u grudima? Nije mi jasno. Pojavis se i kada vidim tvoje crne oci kako me gledaju ja ostajem bez daha. Svaki put. Tvoj glas, tako hrapav i dubok, tera me da poverujem u sve reci koje govoris. Sve osim one dve, one dve carobne. One dve koje sve devojke zele da cuju. One dve od kojih ja bezim od kada znam za sebe. Pravis rusvaj kad god se pojavis. Opet i opet. Sama pomisao na tebe mene zaboli. Boli me tvoja lepota, tvoja pojava, tvoje reci, tvoj prokleto dobar smisao za humor, tvoja toplota i taj pogled. Trebao si da budes samo jos jedno poznanstvo, interesantan decko koji se pojavio u mom zivotu, a onda se ja naravno nisam vise ni javila niti ista. Ali ne, ti i tvoja glupava upornost. Tu gde bi ostali odustali i povukli se ti si nastavi. Zasto do djavola? Toliko devojaka oko tebe, a ti se zakacis za mene. Ti si isti kao ja, ali isto toliko i razlicit. Ti si ono sto sam oduvek prizeljkivala, ono za cim sam zudela. Zasto to sad ne uzmem kada si se pojavio? Ono sto je zaista smesno to sto pocinjem da verujem u ovu iluziju. To sto primecujem razliku, sto primecujem koliko si nezniji kada si sa mnom. Ali itvoj najnezniji dodir u meni stvara tu bol. Zelju da pobegnem. Ne branis mi da bezim. Jasno si mi stavio do znanja da sam uz tebe slobodna. Ma kako slobodna kada mi ispunjavas misli stalno? Kako mogu biti slobodna kada se pojavis kada god vidim mogucnost da pobegnem? Ne plasi me ovo, pocinje da me nerira. Kako ti samo uspeva!? Uradio si mi ono za sta su me optuzivali da sam njima radila. Dosao i ocarao me. Samo za razliku od mene ti nisi odlazio. Ti si uvek tu za mene, zagrlis me, a ja se osetim sigurno u tvom narucju. Osetim da je to nesto ispravno. Vidim u tvojim ocima ono sto pokusavam da ne vidim. Vidim da ti znacim. I kako sada da odem? Ljudi misle da kada mozes lako da procitas ostale to je dar. Kakav dar, kad me sprecava da pobegnem kao i uvek. Idi do djavola. Trebas mi, navukao si me na sebe. Postao si moj porok. A nikada nisam bila porocna osoba. Vracam ti se zeljno uvek, zeljna tog lepog osecanja koji se cini iskren samo sa tobom. Nateras me da gubim dah, da se zgrcim i da osetim taj bol u grudima, ispunjavas mi misli, ne dozvoljavas mi da pobegnem... Tu si i kada zelim sama da se borim, verujes u mene onda kada ne bi trebao, pustas me, a nekako ja sam vezana za tebe. I odakle ti posle svega toga pravo da mi kazes da me volis?!?!?
Posted in
Neke moje price... .
Dodaj komentar: (9).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. mimche | 08/15,2011 at 15:49
Pa kad te volim ! U redu je Sunce, znam da sam te očarala ... ;)
Šalim se ... :P
Da se kojim slučajem ne zove Marko ? :P Poruči mu ovako : She is my friend, and I love her very much, if you break her heart, I will break your neck ! ;)
2. suky | 08/15,2011 at 16:36
;)))
3. pricalica | 08/15,2011 at 18:52
Хоће то тако кога не позна. :)
4. rottie | 08/16,2011 at 08:17
*mimche
Hahah bleso!
5. rottie | 08/16,2011 at 08:17
*suky
=DDD
6. rottie | 08/16,2011 at 08:20
*pricalica
Nisam sigurna da razumem. Kako koga ne pozna? *mozda i zato sto je 8h ujutru, pa mi mozak ne radi najbolje*
Pozdrav =)
7. pricalica | 08/16,2011 at 18:11
:)
Тако се код нас каже кад је неко неспреман за нешто или се нађе у небраном грожђу или му се деси нешто неочекивано. Као шала. :)
8. rottie | 08/17,2011 at 20:19
Aha, pa da. xD Shvatih, a i hvala na objasnjenu. Definitivno ne reagujem dobro na rano ustajanje preko raspusta. =)
9. Sos | 03/10,2015 at 17:20
Mnogo je haotican ovaj svet i nije se lako s njim boriti.